Pred put
Ponedeljak. I ne bas tako toplo jutro. Dok ispijam prvu jutarnju kafu, bacam pogled na koref i ne znam zasto, ali mi se ne ide. Kroz glavu mi prolazi mogo stvari. Kako cu ja? Hocu li se snaci? Hoce li biti iko poznat? sta ako ne uradim, dobro? a onda... i sto cu sa ispitima? Jedna strana mene, jedva ceka da ode ali ova druga...NE! Kad odem dolje, srescu moju staru, veliku, ljubav. Koja se nije ostvarila. Ne znam sto radi i sa kim je. Znam samo, da ce biti u blizini. Posao kao posao, bice tezak prvih dana. Znam da cu pozeljeti odmah da se vratim ali kroz par dana, navici cu se. Nije mi prvi put da idem od kuce, preko sezone. Mozda i ostanem, za stalno. Ne znam. Voljela bih. To bi bio dobar preduslov za dalji rad..... Nego, okrecem solju, i jurim majku po kuci da mi pogleda, a ona pojma nema. Nikad nije orenula solju. hahahaha :D