Kutija puna gluposti

Ljubav. Da li se neko moze zaljubiti u nekog ko nema ni gram emocija. Ni prema kome. On je sarmantan po potrebi, grub i prost kad ne igras kako on svira. Voli da vice i da se ruga ljudima. Misli da je mnogo pametan ali to ne pokazuje. Dokazuje i pokazuje ono sto nema, a kao moze i ima sve. A bas akva neka osoba koju nikad u zivotu ne bih pogledala, useta u moj zivot. Zbog cega? Ne znam. I u svom tom odbijanju i njegovom dobacivanju koje mene nikako ne zanima, pocinjem da razmisljam o toj drcnoj osobi. Mada, i ako ima milion mana najljepsi je kad se nasmije onako ko budalica. Kad udje narednicki na vrata, a onda ga kao za sve briga. Visok je, taman ten, tamne oci. Moglo ni se reci i da je sportista u pokusaju ali dobro tu smo slicni. Sve sto pocne, ostavi na pola. Slicni smo. Samo sto se on ne trudi ni oko cega, a misli da ce samo doci. Njemu je sve lagano. I svi mu mu "legendice" kad mu trebaju. Naziv ovog teksta podsjeca na njega. On je neki cudni tip momka kojem slicni ne postoji, takvi se jednom radjaju hahaha 

Svi mi imamo nekog dobrog prijatelja. Druga, drugaricu ili oboje. Imam i ja. Kod nje najvise volim sto je tu za mene uvijek kad mi ne treba i sto u svakom teskom trenutku nije tu. Ne umije posavjetivati u teskim trenutcima. Kod nje mnogo cijenim sto bi me nagovorila, na sve one stvari koje ona ne bi uradila. A onda bi se smijala krisom. To je divno drugarstvo. Evo, bez ironije. Znamo se mi odavno. Bila mi je jako draga. Uradila bih i jesam za nju to sto niko i blizi njoj ne bi. Kada je doslo vrijeme da ona meni pomogne, jednu bijednu najobicniji stvar, pravila se luda. Nikad nije do nje i nije ona kriva. Sve je to slucajno ispalo i ona nije znala sta i kako. Ne zalim ni u jednom trenutku sto sam ja njoj pomogla. Mnogo je lose to sto, danas ima malo pravih prijatelja. Nisam ja idealna. Malo sam naporna i mnogo pricam. Nekad volim i da popujem. Mada to i nije toliko lose. Sto sam najvise voljela kod nje su njeni savjeti. Kad pricamo, pricale smo sa uzivanjem. Salim se naravno, ona nikad ne prica i sve radi skriveno. Tajno. I odjednom sve je dobro po nju. A drugaricu ostavi na cjedilu. Mozda ce me neko pogresno shvatiti. Nemojte. Samo obratite paznju koliko ovakvih ljudi imate oko sebe. Ljudi koji prave budale od vas. Nemojte sebe trositi na lazna prijateljstva. Ulazite u sebe. Jer kad dostignete vrh, shvaticete ko je bio tu za vas. Od samog pocetka. Od dna- do vrha!

Draga moja simpatijo, hvala ti sto svakog dana prodjes pored mog radnog mjesta, sa osmijehom na licu. Hvala ti sto si kultiran i fin, kao i sto mi uljepsas svako jutro. Upoznali smo se i ne tako davno. Bila je neka festa na trgu i igrom slucaja, nasli smo se jedno pored drugog. Pricala sam sa drugaricom, igrala, pjevala. Nisam ga primijetila. Vec je bio kraj i kretale smo kuci. U trenutku kada sam se okrenula na svoju desnu stranu, udarila sam nekog momka. Rekla sam "izvinite, molim vas" ! On je rekao "Nista, nista". Pitao me je nesto. Ne sjecam se tacno sta:)  Poceli smo razgovor kad ne znam ali znam da smo dugo pricali. Bilo mi je cudno kako neko moze sa nepoznatom osobo toliko pricati. Ali eto.. Pricali smo.. Rekao mi je sve o sebi. Nisam mu vjerovala. Smatrala sam da je samo jedan kreten, kome je veoma dosadno bilo.Kasnije, trebali smo ici prosetati ali se njemu nije svidjalo da nas ide cetvoro. Vec dvoje. On i ja.  Nisam htjela. Rekla sam mu kako ne setam sa ljudima koje sam upoznala prije pet minuta. Otisao je sa drugo. Otisla sam i ja. Od prilike se tako zavrsilo nase upoznavanje. I ako sam krenula kuci mnogo rano, dosla sam veoma kasno. I ujutro kao ranjenik na poslu bila, sa podocnjacima do poda. 

Bas mi nesto nedostajes. Tjerajuci sebe da se zaljubim u tebe, izgubila sam se. A ti si naravno kao pobjednik izasao. I ja sam kriva. Mozda sam ja nesto pogresno rekla ili uradila. Kako da ne. Malo mi je zao sto one nedelje nisi duze ostao, a ne posao sa bratom. Sve bih ti rekla. Mozda bih bila jako zla ali rekla bih. Jer ti nisi bio covjek i rekao iskreno. Da si se javio, mozda bi drugacije bilo. Ja ne znam sta je sada u tvojoj glavi. O cemu razmisljas i koga sanjas. Znam samo da smo kilometrima udaljeni i da ce proci dosta vremena dok se ne vidimo, tacnije..slucajno sretnemo. U ovom trenutku nisam ljuta, ne krivim tebe. Krivim sebe. Ali polako, sve ce se vratiti. Od sada za tebe nema mjesta u mom srcu. Ja idem dalje, a ti ? Ti, kako hoces . Srecan ti put.

#posveceno 

Krenula sam sa posla kuci. Sva umorna i jedva cekala da udjem u stan istusiram se i legnem. Medjutim, drugarica me nagovara da uhvatimo jedan krug i odmah idemo kuci. Tako je i bilo. Pricale smo i u jednom trenutku okrenula sam se na lijevu stranu i primjetila jednog visokog, crnog momka. Posto je sjedio u mraku na niskim stolicama u uglu lokala, nisam bila sigurna da je to on. Nije mi bilo tesko prosetati jos koji krug. Vidjela sam da je to on. Moj M.... Krenuo je izlaziti iz lokala. Kao smo se slucajno sreli. Stao je pricati, pitao me sta radim? Kako sam? Gdje sam bila  period koji se nismo vidjeli? Rekao je da ce doci, da ce se javiti ali nista. Opet sam ga vidjela. Iz daleka. Pogledali smo se i sve je ostalo na tome. On sada nije u istom gradu. Otisao je. Inace, nasa prica je pocela 21. Aprila prije 4 godine. A onda je posao igrati za stranu zemlju i sva nasa komunikacija je svedena na nulu. 

Jadna iskompleksirana zeno. Do juce si  dijete bila. Koristila sva moguca sredstva da postanes to sto jesi sada. Ustvari nisi niko i nista. Prica se tice jedne veoma "talentovane" osobe. Ona je moje godiste. U zivotu nista postigla nije. Lazem! Jeste! Posvadjala je koga je stigla, isto tako i ogovarala. Njoj su svi krivi za njen propast u zivotu. Ona za toliko godina koliko ima, nema dana radnog staza,ima nekolike propale godine fakulteta. Njen cilj je posvadjati svakog, samo da bi za sebe ostavila ono sto zeli. Onog kojeg zeli, pardon. Nije birala sredstva. Uspjela je. I tako ta praznoglava, pokondirena tikva. Seta se gradom. Ispija kafe, uziva u zivotu, ne gleda svoju surovu stvarnost. Ima muza koji radi. Ubija se od posla da bi oni imali. A ona? Kao svaka nova mamica, najbitnije je da ima full nadogradjene nokte, ispeglanu kosu, sociva. A mozda i koja korekcija, plasticnog hirurga. Njoj treba mozak, na korekciju. Ne, nisam ja bijesna. Ne zelim da se neko nadje uvrijedjen. Da naglasim, radi se o pojedincu. Ja podrzavam sve ali kada se usklade mogucnosti. Ne pametujem, samo ja tako gledam na zivot. Nikad ne bih nekog opterecivala. Ni na koji nacin. Moj savjet svim zenama je da, zavrse fakultete i budu svoji ljudi. Ne dajte da zavisite od bilo koga niti jedan dan. Uvijek ce vam se vratiti. Budite svoje i ponosne. I nemojte dozvoliti da vam nistavne stvari budu prioritet.
Ljubi vas vasa, 
foreveralone djevojka! 

Ponedeljak. I ne bas tako toplo jutro. Dok ispijam prvu jutarnju kafu, bacam pogled na koref i ne znam zasto, ali mi se ne ide. Kroz glavu mi prolazi mogo stvari. Kako cu ja? Hocu li se snaci? Hoce li biti iko poznat? sta ako ne uradim, dobro? a onda... i sto cu sa ispitima? Jedna strana mene, jedva ceka da ode ali ova druga...NE! Kad odem dolje, srescu moju staru, veliku, ljubav. Koja se nije ostvarila. Ne znam sto radi i sa kim je. Znam samo, da ce biti u blizini. Posao kao posao, bice tezak prvih dana. Znam da cu pozeljeti odmah da se vratim ali kroz par dana, navici cu se. Nije mi prvi put da idem od kuce, preko sezone. Mozda i ostanem, za stalno. Ne znam. Voljela bih. To bi bio dobar preduslov za dalji rad..... Nego, okrecem solju, i jurim majku po kuci da mi pogleda, a ona pojma nema. Nikad nije orenula solju. hahahaha :D