Kutija puna gluposti

Bas mi nesto nedostajes. Tjerajuci sebe da se zaljubim u tebe, izgubila sam se. A ti si naravno kao pobjednik izasao. I ja sam kriva. Mozda sam ja nesto pogresno rekla ili uradila. Kako da ne. Malo mi je zao sto one nedelje nisi duze ostao, a ne posao sa bratom. Sve bih ti rekla. Mozda bih bila jako zla ali rekla bih. Jer ti nisi bio covjek i rekao iskreno. Da si se javio, mozda bi drugacije bilo. Ja ne znam sta je sada u tvojoj glavi. O cemu razmisljas i koga sanjas. Znam samo da smo kilometrima udaljeni i da ce proci dosta vremena dok se ne vidimo, tacnije..slucajno sretnemo. U ovom trenutku nisam ljuta, ne krivim tebe. Krivim sebe. Ali polako, sve ce se vratiti. Od sada za tebe nema mjesta u mom srcu. Ja idem dalje, a ti ? Ti, kako hoces . Srecan ti put.

#posveceno 

Krenula sam sa posla kuci. Sva umorna i jedva cekala da udjem u stan istusiram se i legnem. Medjutim, drugarica me nagovara da uhvatimo jedan krug i odmah idemo kuci. Tako je i bilo. Pricale smo i u jednom trenutku okrenula sam se na lijevu stranu i primjetila jednog visokog, crnog momka. Posto je sjedio u mraku na niskim stolicama u uglu lokala, nisam bila sigurna da je to on. Nije mi bilo tesko prosetati jos koji krug. Vidjela sam da je to on. Moj M.... Krenuo je izlaziti iz lokala. Kao smo se slucajno sreli. Stao je pricati, pitao me sta radim? Kako sam? Gdje sam bila  period koji se nismo vidjeli? Rekao je da ce doci, da ce se javiti ali nista. Opet sam ga vidjela. Iz daleka. Pogledali smo se i sve je ostalo na tome. On sada nije u istom gradu. Otisao je. Inace, nasa prica je pocela 21. Aprila prije 4 godine. A onda je posao igrati za stranu zemlju i sva nasa komunikacija je svedena na nulu. 

Jadna iskompleksirana zeno. Do juce si  dijete bila. Koristila sva moguca sredstva da postanes to sto jesi sada. Ustvari nisi niko i nista. Prica se tice jedne veoma "talentovane" osobe. Ona je moje godiste. U zivotu nista postigla nije. Lazem! Jeste! Posvadjala je koga je stigla, isto tako i ogovarala. Njoj su svi krivi za njen propast u zivotu. Ona za toliko godina koliko ima, nema dana radnog staza,ima nekolike propale godine fakulteta. Njen cilj je posvadjati svakog, samo da bi za sebe ostavila ono sto zeli. Onog kojeg zeli, pardon. Nije birala sredstva. Uspjela je. I tako ta praznoglava, pokondirena tikva. Seta se gradom. Ispija kafe, uziva u zivotu, ne gleda svoju surovu stvarnost. Ima muza koji radi. Ubija se od posla da bi oni imali. A ona? Kao svaka nova mamica, najbitnije je da ima full nadogradjene nokte, ispeglanu kosu, sociva. A mozda i koja korekcija, plasticnog hirurga. Njoj treba mozak, na korekciju. Ne, nisam ja bijesna. Ne zelim da se neko nadje uvrijedjen. Da naglasim, radi se o pojedincu. Ja podrzavam sve ali kada se usklade mogucnosti. Ne pametujem, samo ja tako gledam na zivot. Nikad ne bih nekog opterecivala. Ni na koji nacin. Moj savjet svim zenama je da, zavrse fakultete i budu svoji ljudi. Ne dajte da zavisite od bilo koga niti jedan dan. Uvijek ce vam se vratiti. Budite svoje i ponosne. I nemojte dozvoliti da vam nistavne stvari budu prioritet.
Ljubi vas vasa, 
foreveralone djevojka! 

Ponedeljak. I ne bas tako toplo jutro. Dok ispijam prvu jutarnju kafu, bacam pogled na koref i ne znam zasto, ali mi se ne ide. Kroz glavu mi prolazi mogo stvari. Kako cu ja? Hocu li se snaci? Hoce li biti iko poznat? sta ako ne uradim, dobro? a onda... i sto cu sa ispitima? Jedna strana mene, jedva ceka da ode ali ova druga...NE! Kad odem dolje, srescu moju staru, veliku, ljubav. Koja se nije ostvarila. Ne znam sto radi i sa kim je. Znam samo, da ce biti u blizini. Posao kao posao, bice tezak prvih dana. Znam da cu pozeljeti odmah da se vratim ali kroz par dana, navici cu se. Nije mi prvi put da idem od kuce, preko sezone. Mozda i ostanem, za stalno. Ne znam. Voljela bih. To bi bio dobar preduslov za dalji rad..... Nego, okrecem solju, i jurim majku po kuci da mi pogleda, a ona pojma nema. Nikad nije orenula solju. hahahaha :D