Kutija puna gluposti

Svi mi imamo nekog dobrog prijatelja. Druga, drugaricu ili oboje. Imam i ja. Kod nje najvise volim sto je tu za mene uvijek kad mi ne treba i sto u svakom teskom trenutku nije tu. Ne umije posavjetivati u teskim trenutcima. Kod nje mnogo cijenim sto bi me nagovorila, na sve one stvari koje ona ne bi uradila. A onda bi se smijala krisom. To je divno drugarstvo. Evo, bez ironije. Znamo se mi odavno. Bila mi je jako draga. Uradila bih i jesam za nju to sto niko i blizi njoj ne bi. Kada je doslo vrijeme da ona meni pomogne, jednu bijednu najobicniji stvar, pravila se luda. Nikad nije do nje i nije ona kriva. Sve je to slucajno ispalo i ona nije znala sta i kako. Ne zalim ni u jednom trenutku sto sam ja njoj pomogla. Mnogo je lose to sto, danas ima malo pravih prijatelja. Nisam ja idealna. Malo sam naporna i mnogo pricam. Nekad volim i da popujem. Mada to i nije toliko lose. Sto sam najvise voljela kod nje su njeni savjeti. Kad pricamo, pricale smo sa uzivanjem. Salim se naravno, ona nikad ne prica i sve radi skriveno. Tajno. I odjednom sve je dobro po nju. A drugaricu ostavi na cjedilu. Mozda ce me neko pogresno shvatiti. Nemojte. Samo obratite paznju koliko ovakvih ljudi imate oko sebe. Ljudi koji prave budale od vas. Nemojte sebe trositi na lazna prijateljstva. Ulazite u sebe. Jer kad dostignete vrh, shvaticete ko je bio tu za vas. Od samog pocetka. Od dna- do vrha!

Draga moja simpatijo, hvala ti sto svakog dana prodjes pored mog radnog mjesta, sa osmijehom na licu. Hvala ti sto si kultiran i fin, kao i sto mi uljepsas svako jutro. Upoznali smo se i ne tako davno. Bila je neka festa na trgu i igrom slucaja, nasli smo se jedno pored drugog. Pricala sam sa drugaricom, igrala, pjevala. Nisam ga primijetila. Vec je bio kraj i kretale smo kuci. U trenutku kada sam se okrenula na svoju desnu stranu, udarila sam nekog momka. Rekla sam "izvinite, molim vas" ! On je rekao "Nista, nista". Pitao me je nesto. Ne sjecam se tacno sta:)  Poceli smo razgovor kad ne znam ali znam da smo dugo pricali. Bilo mi je cudno kako neko moze sa nepoznatom osobo toliko pricati. Ali eto.. Pricali smo.. Rekao mi je sve o sebi. Nisam mu vjerovala. Smatrala sam da je samo jedan kreten, kome je veoma dosadno bilo.Kasnije, trebali smo ici prosetati ali se njemu nije svidjalo da nas ide cetvoro. Vec dvoje. On i ja.  Nisam htjela. Rekla sam mu kako ne setam sa ljudima koje sam upoznala prije pet minuta. Otisao je sa drugo. Otisla sam i ja. Od prilike se tako zavrsilo nase upoznavanje. I ako sam krenula kuci mnogo rano, dosla sam veoma kasno. I ujutro kao ranjenik na poslu bila, sa podocnjacima do poda.